Одабир занимања

На која врата покуцати, кога консултовати, којим путем поћи, који знак послушати?  Нека су од многобројних питања велике деце која треба да постану млади људи. Неки од вас свој позив знају од малена и ништа се не питају, неки никада нису размишљали о томе јер се чинило сувише далеко, а неки су толико добри у разним областима да не знају где би пре.

Колико је битна та одлука?

Завршетак средње школе јесте велика прекретница у животу сваке особе и треба озбиљно схватити одлуку која је пред тобом. Човек половину свог будног стања проводи на послу, стога је прилично битно како ћеш се осећати и чиме ћеш се бавити тих 8 сати дневно. На неки начин посао одређује твој идентитет, твоје осећање вредности и успешности. С друге стране, све је то природно и не треба правити од тога драмски и судбински потез, зауставити време и сва дешавања да би решавали питање професионалног развоја. Битно је на време почети.

Када?

Никада није превише рано,  поготово ако желиш да упишеш факултет за који је потребно дуже припремати пријемни испит. За већину би оптимално  било у току треће године школовања започети процес, а најкасније крајем првог полугодишта четвртог разреда донети одлуку. У друго полугодиште би било добро ући без тензије и са опредељењем, јер поред пријемног потребно је да се припремиш и за матурски испит. Ако одлуку оставиш за тај стресни период мала је вероватноћа да ћеш рационално размишљати. То није моменат инспирације већ процес сазревања одлуке у теби.

О чему све треба да водим рачуна?

Осим што треба да се руководиш својим интересовањима, потребно је да имаш реалан увид у сопствене способности, црте личности, животне вредности, мотивацију и радне навике. Како би тај увид био што реалнији добро ће ти доћи мишљења људи који те добро познају као што су твоји родитељи, наставници, пријатељи, али на располагању су ти и тестови које можеш урадити код психолога у школи или Националној служби за запошљавање. Такође је посебно важно да се добро информишеш о свету рада.

Како почети

На основу самопроцене, путем елиминације сузиш избор на неколико опција, затим се добро распиташ о самим занимањима, као и о факултету или обуци, курсу који треба да завршиш да би постао стручњак за одређен посао. Када имаш све информације стављаш на испит сваку опцију. Одговарајући на теби битна питања дајеш им бодове за свако ДА. Да ли ћу уживати у послу? Да ли имам потребне способности за то, Да ли је то занимање тражено на тржишту рада? Да ли ћу моћи да зарадим и напредујем? Да ли ћу имати времена за породицу? Да ли имам финансијских могућности за студирање,  Питања која ћеш поставити себи зависе од твојих животних приоритета, не постоји универзална листа. Када збројиш бодове ствари ће бити много јасније, а одлука много ближе.

Шта ако донесем погрешну одлуку?

Грешке сви правимо, тешко да их потпуно можеш заобићи, али гледај да избегнеш најчешће као нпр. Паузираћу па ћу размислити, Уписаћу оно што и већина, Испунићу родитељима жељу, идем тамо где се добро зарађује-нема везе што ме не занима, следим само своје срце-ништа друго није важно, шта вреди да уписујем факултет кад нема посла… То су размишљања која најчешће воде у грешку, али не брини, ако и погрешиш, увек постоји могућност да се предомислиш, пребациш на други факултет или чак кад  завршиш па ти се не свиђа занимање, тражиш даље унутар или чак ван струке. Данас није неуобичајено да историчар ради у банци, а економиста у свету уметности и слично. Увек постоји решење и ниједна одлука ти неће запечатити судбину и заувек затворити све остале путеве. Није тако фатално. Ако предузмеш све неопходне кораке и посветиш се овој одлуци, буди мирне савести да си на правом путу. Околности могу да се промене, свет се развија у неслућеним правцима, али те ствари нису до тебе. Ако се десе и када се десе, размишљаћеш како да пређеш препреке. Сада доносиш одлуку на основу онога чиме тренутно располажеш. Веруј себи да ти то можеш.

Оставите одговор

  • Login