Дигитално насиље

Интернет је постао део наше свакодневице, универзални пријатељ који зна одговоре на сва питања. За генерације које су рођене и одрастају у дигиталном добу, дигитална комуникација представља уобичајен, па чак и доминантан облик комуникације.

Међутим, шта урадити кака та комуникација поприми неке непожељне размере? Да ли постоји дигитално насиље? Одговор је да, постоји. Дигитално насиље је коришћење дигиталне технологије (интернета и мобилних телефона) с циљем да се друга особа узнемири, повреди, понизи и да јој се нанесе штета.

Дигитално насиље се дешава у виртуелном свету и али то не значи да је мање озбиљно од других облика насиља. Док класично насиље престаје удаљавањем од особе која се насилно понаша, дигитално насиље може да се одвија и када је рачунар или телефон искључен. Иако се током дигиталне комуникације друга особа не може физички повредити, остају последице дигиталног насиља по психофизичко здравље, емоционално и социјално функционисање.

Последице трпљења дигиталног насиља су различите, а у неким случајевима могу да буду веома озбиљне. Психичко здравље, самопоштовање и самопоуздање може бити и трајно угрожено!

Под дигиталним наиљем се подразумева:

  • садржаји који дуже и континуирано вређају личност
  • неовлашћено слање фотографија и манипулација тим фотографијама или неким другим приватним садржајима
  • отворена или прикривена претња
  • подстицање на употребу говора мржње и насиља
  • лажно представљање
  • Злоупотреба личних података и фотографија

Шта да урадите ако ваше дете трпи насиље:

Ако приметите да ваше дете има проблем са спавањем, не жели да иде у школу, изгледа узнемирено приликом коришћења телефона или компјутера, време је да поразговарате са њим.

Када дете пати, ви, прирoдно желите да зауставите ту бол што је пре могуће. Проблем је што не постоји универзални рецепт за решење проблема.

Предлажемо начине на које можете помоћи свом детету:

  •  Разговарајте са својим дететом. У атмосфери поверења добићете ширу слику о дешавањима онлајн. Понекад је довољно само  пажљиво саслушати дете да би му било лакше.
  • Договорите се са дететом око предузимања даљих корака. Нека дете буде укључено решавање проблема. Попрiчајте са вашим дететоm о електонском насиљу и објасните му да то што се дешава није његова кривица. Дете ће можда желети да узврати насилнику истом мером  али објасните му да се на насиље не одговара насиљем.   Упутите га на потребу чувања доказа и заједнички сачините план даљег деловања.
  • поступите мудро, не брзо – родитељи понекад могу учити више шттете него користи уколико поступају непромишљено. Иако је тешко искључити емоције, о сваком будућем кораку потребно је промислити.
  • Онемогућите особи да поново ступи у контакт са вашим дететом. Блокирајте садржај, страну на друштвеној мрежи, групу, налог или сајт или налог особе која га узнемирава
  • документујете и пријавите – ако неко узнемирава ваше дете путем интернета, “скриншотујте” поруке и профил пошаљиоца.

Постоје разне интернет станице за пријаву насиља и непожељних садржаја:

• Нет патрола за пријаву нелегалних и штетних садржаја на интернету (пријава@нетпатрола.рс)

• СОС телефон Министарства просвете, науке и технолошког развоја (0800 200 201)

• Одељење за борбу против високотехнолошког криминала МУП Републике Србије ( childprotection@mup.gov.rs)

• Све социјалне мреже својим корисницима пружају могућност пријављивања насиља које се десило на мрежи

Иако дигитално насиље није нужно повезано са школским окружењем тј. дешава се у виртуелном свету, односи који се наруше приликом дигиталне комуникације са вршњацима одражавају се и на односе у школи, неспоразуми се продубљују  и умножавају. Не заборавите да је и школа установа која може да пружи помоћ вашем детету. Сваки облик насиља, па и дигитално, пријављује се у школи (одељењски старешина, наставници, педагог, психолог…)

Оно што је најбитније, будите ослонац и подршка јер је родитељ пун разумевања и љубави оно што је вашем детету најпотребније.

Далиборка Борковић, педагог

Оставите одговор

  • Login