Након што смо позвали ученике у учионице следећи корак је да им пошаљемо упутства и неки наш оквирни план рада у смислу начина остваривања и начина провере оствареног. Битно је да водимо рачуна о обиму, да не буде превише оптерећујуће и демотивишуће. Мој предлог је да када шаљете материјал заједно са њим пошаљете и задатке и питања која треба да их подстакну да одмах раде, уместо да им се нагомилава материјал. Потребно је прецизирати рок до кад треба да ураде задатке. Не заборавите да с времена на време урадите евалуацију у смислу њихове повратне информације- ставови о начину рада, обиму и темама, као што би требало и у редовној настави. Мислим да нам овде то може бити од посебног значаја, поготово што овај вид комуникације углавном искључује невербалне поруке, па не видимо њихова осећања и реакције. На линку зуов-а можете пронаћи различите алате у те сврхе који могу бити веома занимљиви и корисни. Дозволите им да кроз неки заједнички дигитални пано изразе своје емоције у вези са овом ситуацијом, што да не?
Укључите ученике у сам процес креирања наставе јер wеб је њихов терен, неки од ученика одлично баратају дигиталним алатима па вам могу бити сарадници у прављењу материјала и метода рада. Позивање неискусних колега у учионице искусних је корисно за рад по моделу. А корисно је такође за оне који тек испробавају алате да направе пробну учионицу где се може учити како се прави упитник, тест или нешто треће па ставите колегу као ученика и пошаљете му да видите да ли функционише. Играјте се, експериментишите, не плашите се грешака, ученици ће вашу игру дочекати са задовољством. Све ово ће свима нама повећати дигиталну писменост која ће нам у неким будућим временима бити неопходна, па чак и обавезна.

Санела Марковић, школски психолог