Пријатељства тинејџера.

Кажу да пријатељства обележе живот особе много више него што то чине партнерске љубави.Та спонтано настала и пажљиво чувана повезаност двеју душа заиста је незаменљива. Она нам пружа сва та дивна осећања припадности, блискости, сродности и прихваћености. Код младих, пријатељске везе имају велики значај за развој идентитета, самосталности и социјалних вештина.

Посесивност
У почетним, незрелим годинама тинејџ пријатељства знају да буду врло искључива, што значи да се не примају лако нови чланови(“ Моја другарица и ничија више) Свеједно да ли се лако или тешко везују, када се вежу, то зна да буде прилично тесно и тешко раскидиво. Ако трећа особа покуша да умеша своје прсте у ту везу, обично настају конфликти, поготово код девојчица. Родитељима понекад смета та претерана везаност и покушавају да је пресечу, гурајући децу ка другима, не знајући да је то сасвим природна одлика раних пријатељстава.
Код дечака такође постоји љубомора, али често није свесна, нити изражена. Карактеристицни су изрази БФФ(бест френдс форевер) код девојчица или Кумови код дечака. У каснијем добу, ова посесивност полако попушта и у средњој школи се све чешће појављују друштва тј заједнице више равноправних вршњака.

Несталност

Упркос посесивности или баш захваљујући њој, тинејџ пријатељства могу имати врло скоковите емоције,(“ час се волимо, час се мрзимо“) Ситница може бити узрок интензивних негативних емоција и обећања типа“Никад више“, а затим у једном трену све се врати на старо, опрости се и заборави. Иначе емоционалност код младих има тенденције интензивности и бурности која не траје дуго. Честе су промене расположења. Из угла одраслих то све зна да личи на драма qуеен сценарио. Честа грешка родитеља јесте претерано уплитање у њихове односе, баш због те илузије да наше дете много пати и стога ми морамо да „почистимо тај неред“ . Шта год да је, њихово је и они морају сами да се побрину за свој однос . Ми можемо да попричамо, да се интересујемо, да пробудимо код детета здраво резоновање и понудимо начине неутрализовања негативних емоција и ту треба да се зауставимо. Много клизав терен.

Лоше друштво?

Не свиђа ми се како се незрело понаша она Ана, а Теина фризура је скроз панкерска, то не слути на добро, Марко не зна ни да се јави, а Огњен има тетоважу, Боже сачувај И тако даље и тако ближе, препуни стереотипа и жеље да наше дете има само најбоље, не дозвољавамо отцепљење, развој самосталности и идентитета. Лош посао.
Наш тинејџер ће упасти у лоше друштво једино ако нема самопостовање, љубав и подрску у породици. То је наш посао. Ако обезбедимо сигурну базу и добру комуникацију, ако им дамо морални компас, ако их учимо правим животним вредностима , они неће бити подложни лошим утицајима. Ако се случајно неки изгред и деси, ми ћемо то знати и реаговати на време.

Зависни односи, пасиван-активан

Када се поклопе исти или слични ставови и вредности, али различите комплементарне потребе, може доћи до развоја оваквог односа. Понекад чак не постоји никаква сличност, већ је сплет околности спојио неспојиво и током времена завезао гадан чвор. Пасивно зависној особи је јако тешко да тај однос прекине, упркос свесности о неравноправности, манипулацији или искоришћавању. Активно зависна особа има огромну корист од тог односа, јер јој он храни его, те ни не жели раскид и врло често затеже канап. Овде је кључан проблем ниско самопуздање код обе особе и рад на истом може да одреши чвор без уплитања, забрана и уразумљивања.

Пријатељство између супротног пола

Многи се питају да ли је уопште могуће или је то само замена за романтичну везу од које се страхује, тестирање заводничких вештина, чекање праве прилике да се крене у освајање. Ако постоје емоције , треба их рећи , по цену ризиковања пријатељства јер нико неће имати користи од лажи и претварања.

Ако је било право – наставиће се, ако је било само са циљем да прерасте у љубав, престаће или добити виши чин и то је прави тест.
Родитељи једва дочекају овакву везу да прогласе романтику и крену са подбадањима. Тинејџер се не осећа пријатно у таквој ситуацији. Шта год да је у питању, то је лична ствар и наше шале и инсинуације ће само да их збуне. Мушко-женска пријатељства знају да буду врло специфична и корисна, због различитих углова гледања на свет. Не треба одбацивати њихову могућност и лепоту.
Површност

Код дечака чешће него код девојчица присутна је комуникација која се задржава на нивоу догађаја и евентуално мишљења, док врло ретко достиже ниво емоција. Ниво емоција је највиши ниво комуникације и неопходан је за остваривање аутентичног, дубоког и реалног односа, који подразумева емпатију, интересовање за пријатеља и његов живот, међусобно дивљење, али и конструктивно критиковање. Тек у том случају може се говорити о пријатељству. Страх од одбацивања, ругања и неприхватања прави ограду у којој се држе емоције. Немојте се зачудити ако ваш тинејџер пресликава односе из породице на своја пријатељства. Прихватајући, топао, искрен и негујући родитељ неће имати ових проблема са својим тинејџером.

Хлађење пријатељског односа и прекид

Пријатељство вуче корен из речи пријати, па тако заиста нема смисла одржавати везу ако више не прија. Наравно, има тренутака када нам пријатељи из неког разлога не пријају, али овде се мисли на већину времена проведеног заједно. Ако се више не смеју ако више не плачу заједно, ако немају о чему да причају, ако не дозвољавају један другоме раст- време је за крај. Само зато што су пријатељи од малих ногу или сте ви пријатељи са њиховим родитељима, не значи да морају остати пријатељи до гроба. Пријатељи се бирају. Нису нам додељени. Прекид пријатељства, међутим, уме да буде врло болан, чак и болнији од раскида љубавне везе. Некако није баш друштвено оправдано и подразумевајуће оплакивати прекид пријатељске везе.Пријатеља обично имамо комада преко неколико и увек стичемо нове, стога чему драма? Управо због таквог става, бол зна да буде још већа јер не дозвољавамо себи жалост. Као и код било ког другог губитка, овде је изузетноважна улога родитеља, који ће чути, разумети и саосећати.

Албер Ками: „Немој ходати иза мене; можда те нећу водити. Немој ходати испред мене; можда те нећу следити. Само ходај поред мене и буди ми пријатељ.“

Санела Марковић, школски психолог

 

Оставите одговор

  • Login