Хвалити или не хвалити? – питање је сад.

Ко се хвали тај се квари… Свима позната изрека. Мора да је истинита, ако наше баке кажу тако. И њихове баке. И тако уназад. Хм.

Можда ипак да бацимо поглед у садашњост. Понекад је довољно и само да бацимо поглед у себе. Запитајмо се да ли ми волимо да добијемо похвалу. Шта нама она значи?

„Ја знам да ћете ви одрадити посао добро и без похвале“- каже шеф радницима. То може бити тачно, ако је реч о одговорним појединцима, али питање је: Како ће се они осећати док раде посао? Зар то није битно? Да ли ће радити преко воље, са мишљу да нико не вреднује њихов рад или ће радити са ентузијазмом, знајући да неко то цени?

Исти принцип стоји и код ученика. Они који хоће да уче учиће- честа реченица наставника. Уче за себе, а не за мене. Не треба им никаква награда. У реду. Ако успут добију квалитетну и позитивну повратну информацију о напретку од особе коју цене, неће ли то дати једну нову димензију њиховом раду, неће ли бити свеснији својих способности и вештина, богатији за осећање поноса и самопоштовања? Свакако да хоће.

Какву ли тек онда разлику прави похвала код немотивисаних, несигурних или ретко активних ученика?

Приликом посета часовима наставника уочен је недостатак овог начина мотивисања, а уколико га је било, обично се појављивао у облику клише речи типа Браво. Тако је. Тачно. Добро. Иако боље него ништа, овакве похвале немају потребну јачину и аутентичност.

Похвала треба да буде упућена лично, уз ословљавање ученика, гледање у очи, треба да буде што конкретнија и упућена на понашање. Нпр. Давиде, одлично си запазио ту повезаност. Сања, допада ми се како размишљаш, врло занимљиво . Ана, примећујем да си све активнија на часу и драго ми је због тога.

Убаците емоцију, топлину, нек осете повезаност. Однос између ученика и наставника је тај који ради посао. Не толико техника рада или наставни метод, већ однос. А он се између осталог ствара кроз давање повратне информације. Позитивне или негативне.

Може и критика да буде подстицајна, ако је конструктивна и асертивна. Нећемо хвалити оно што није за похвалу.

Послужите сендвич критику например. Она се састоји од похвале, критике и предлога промене. По принципу- лакше је прогутати лош надев ако је убачен у добро пециво . „Марко, ти си врло духовит, али не одговара ми када се шалиш нонстоп на часу, било би добро када би нашао меру и прави тајминг за шалу.“ Какав спин, Марко не зна јел похваљен или критикован, али осећа се добро јер Ви мислите да је духовит и размислиће о ономе што сте рекли јер сте добили његову пажњу зато што је он добио вашу.

Они само желе вашу пажњу, потврду да знате да су ту, да их примећујете, да нису само један у гомили.

Наградите сваки корак напред, сваког од њих, колико год мали тај корак био. Вратиће вам многоструко за тај краљевски осећај.

Санела Марковић, школски психолог

 

Оставите одговор

  • Login