Понекад имаш осећај да не можеш да поднесеш толики набој осећања, мислиш да ћеш експлодирати, да ћеш се раболети? Чини ти се да се давиш у осећањима, као да тонеш све дубље и више не можеш да дишеш.?

Осећања су нешто као таласи…ок, није баш увек пријатно у дубокој и немирној води, али можда можемо да запливамо или чак да јашемо на таласима попут сурфера на Хавајима или Калифорнији…

„Када талас почиње да носи сурфера напред, сурфер устане и наставља да „вози“ талас. Основна идеја је да се постави даска тако да је само испред таласа ивични део. Највећи проблем за почетнике јесте да ухвате талас.Вештине сурфера се тестирају контолисањем даске у тешким условима, јахањем изазовних таласа и маневрисању, као што су јака скретања и јахање више узастопних таласа. Крајњи маневр у сурфовању се назива Цев вожња (енгл. The tube ride). Уколико су услови идеални, талас ће се преломити на правилан начин од средине до рамена, омогућавајући искусном сурферу да се позиционира унутар таласа, познато као „разбијање“. Гледано од обале, сурфер се губи из вида када се талас ломи преко главе возача. Што дуже сурфер остаје у таласу то се сматра успешнијом вожњом.“

Можеш ли да поредиш ово искуство са животним тренутком када си успешно“ возио“ емоцију уместо да допустиш да те запљусне, осетио је под ногама уместо у носу и плућима. Или можда чак „разбио“ емоцију тако што си ушао у њену средину и упркос ковитлацу остао сув и посматрао емоцију као да није у теби, већ си ти у њој, видиш је како долази и пролази… Добро, ово је већ маневр искусних сурфера, али уз доста вежбе потпуно изводљив. Ствар је у томе што се превише везујемо за своје емоције и због тога нисмо у стању да искористимо сав потенцијал својих менталних способности.
Погледај себе из космичке перспективе. Ти ниси оно што тренутно осећаш, ти си много више од тога, ти си сви твоји успеси из прошлости и сви они из будућности који ће се тек десити, ти си све твоје врлине које ти нико и ништа не може одузети и поништити. ти си једно велико ТИ које само тренутно доживљава једно мало иако интензивно осећање које ће проћи. Твоји избори су те довели до тог расположења, они те могу и извући из истог. Запамти, ситуације се дешавају, али начин на који их ми интерпретирамо оодређује нашу емоционалну реакцију као и целокупно понашање. То што осећаш толику безвољност није зато што је живот безвредан вец зато што га ти тако видиш, зато што одбијаш да сагледаш позитивне стране. Зашто? Зашто би неко желео да се осећа лоше запитаћеш се. Зато што понекад бежимо, предајемо се, не желимо да се боримо јер је тако лакше. А живот је стална борба. То што имаш нападе беса то је твој начин да бежиш од проблема. То што се плашиш смрти, то је зато што не желиш да се ухватиш у коштац са животом. Разумем, није лако. Ником није. Што пре схватимо и прихватимо да смо ратници у борби, а не гости на весељу, пре ћемо научити да пригрлимо живот са свим лепим и непријатним емоцијама.
Емоције су есенција живота, без њих живот не би имао смисао. Те емоције које нам стварају толику муку, дају и неизмерну вредност животу. Све емоције су ок, уколико не прелазе у крајност и почињу да управљају тобом. Ок је осећати бригу због одговарања, није ок оосећати панику. Ок је љутити се на неког јер те повредио, није ок имати напад беса због тога. То се дешава јер нисмо правилно размислили о ситуацији. То што ме је неко повредио без разлога је незамисливо, недопустиво, неподношљиво јер не сме мене нико да повређује. Погрешна интерпретација. Људи понекад имају потребу да повређују друге, то је њихов проблем а не мој. Сад бар знам каква је то особа, држаћу се подаље. Исправна интерпретација. Криве мисли доводе до кривих осећања. Треба да их исправимо, а не да их елиминишемо. Не треба нам равнодушност и апатија, требају нам права и здрава осећања. Некима ће помоћи  уметност. Кроз цртање, певање, свирање или нешто треће се јако услешно каналишу осећања, поготово туга. Физичка активност је изузетно добра за неутрализацију гнева, медитација за бригу и страх, вербализација осећања односно причање са особом од поверења ће вам одвалити велики комад емоционалног терета а можда вам и помоћи да сагледате ситуацију из другог угла.
Не заборавите емоције су зачин живота, уживајте у њиховим разноврсним мирисима, укусима и бојама….

школски психолог, Санела Марковић