Бити родитељ у данашње време велики је изазов и захтева готово акробатско умеће балансирања између потреба детета и наших личних потреба. Родитељ који тврди да је родитељство лако- или иде у правцу стварања хиперадаптираног детета које је одустало од својих потреба, или је дигао руке од својих потреба и препустио контролу детету. Сви ми који тражимо златну средину и покушавамо да разумемо, ослушкујемо и прихватимо своје дете онакво какво јесте, уз нежно али одлучно постављање граница- у сталној смо борби, под стресом и на тесту стрпљења, упорности и доследности.

Затим се у ту, већ подоста напету причу, укључи и проблем насиља међу вршњацима, све присутнији у овој дигиталној ери отуђења и изолованости. Начин на који васпитавамо дете ствара подлогу за то какву ће улогу оно заузети у ситуацијама насилног понашања тј да ли ће бити жртва, насилник, подстрекач, посматрач или помагач.

Ако нам није било и пре, свима нам је кристално јасно од маја ове године, колико је важно да школе ставе већи фокус на психолошку подршку ученицима, а не само на образовање и оцене. Важно је да их учимо да буду свесни својих осећања, да умеју да их препознају, разумеју, регулишу и испоље на друштвено прихватљив начин. Важно је да умеју да слушају једни друге, да су способни да се поставе у туђе ципеле, да осете како дише друго људско биће. Важно је да умеју да успоставе адекватне међуљудске односе, кроз ненасилну комуникацију, толеранцију и конструктивно решавање конфликата.

Причамо, дакле, о емоционалној интелигенцији. Школа може бити место где се развијају ове „меке вештине“ и то јесте прва линија одбране, односно превенција насилног понашања. Друга линија, када до насиља дође, јесте интервенција, која подразумева спречавање, обавештавање, санкционисање, а трећа план заштите који се креће ка санирању последица и пружању психолошке подршке.

Тим за заштиту у нашој школи труди се да се наши ученици осећају што безбедније, да буду слободни да пријаве било какву сумњу на насиље, да се обрате за информацију, савет или подршку. У оквиру еразмус+ пројекта на тему превенције насиља организоване су различите активности у циљу подизања свесности свих актера школског живота о врстама насиља и начинима превенције истих. Једна од планираних активности јесте и овај позив родитељима на ближу сарадњу и интеракцију. Досад се у пракси показало да се најбољи резултати постижу када удружимо снаге. Врата педагошко- психолошке службе су отворена за вас, све што је потребно јесте да се најавите преко одељенског старешине, а за родитеље којима је згоднија електронска, па чак и анонимна комуникација, предлажемо имејл преписку. Уколико имате питања, недоумице, замерке, предлоге у вези са превенцијом и спречавањем насиља у нашој школи или имате потребу за подршком када је у питању родитељство, можете писати на markovic.sanela@ekonomskabp.edu.rs

Санела Марковић, школски психолог