Свих ових година ученици наше школе имали су прилику да се обрате за психолошку подршку. Обављено је пуно разговора и постигнуто је много. Гледала сам како преда мном расту и развијају се дивне младе личности, била сведок успешног превазилажења разноразних развојних препрека. Не, нисам ја решавала проблеме , решавали су их они сами, уз моју помоћ и препоруке. Неки од њих сада су успешни пословни људи, одлични студенти, неки се још увек боре са својим проблемима, али су барем научили како. Ако сте мислили да психолошку подршку траже само повучени, неуспешни, лошији ђаци, ученици који су трауматизовани, деца из породица са неповољним условима живота- то су све стереотипи. Нетачно. Одлични ђаци, натпросечно интелигентни, свестране личности- понекад много лакше и боље препознају потребу за подршком. За њих не постоје табуи, они желе да унапреде своје вештине, имају развијене мотиве постигнућа и самоостварења. Са таквим ученицима се највише и може постићи. Када ученици немају отпор, већ сами траже помоћ, лака је сарадња. Ако долазе на захтев родитеља или одељенског старешине, онда зна да буде мало теже, али не и немогуће. Суштина је да сваки ученик може да има потребу за подршком, сваки ученик може да тражи подршку, сваки ученик може да има користи од подршке, сваки ученик ће бити једнако прихваћен, саслушан и поштован. Битно је знати да су разговори поверљиви осим у изузетним случајевима када ученик пружи информације које указују на могућност угрожавања здравља и безбедности тог ученика или неке друге особе. На пример идеје о суициду се морају пренети родитељима. Информације о злостављању у породици морају бити пријављене центру за социјални рад. Идеје о повређивању других људи такође не смеју остати тајна. То су правила.

Ево нас сада у овој немилој ситуацији. Ванредно стање или како мој син каже Корона тајм. Верујем да вам се живот окренуо као палачинка и да вам све делује чудно и наопачке. С друге стране, можда вас је обрадовало  ненадано одсуствовање из школе и уживате у дружењу са вашим друштвом. Можда ово за вас не представља потребу неког посебног прилагођавања. 7 милијарди људи су у истој ситуацији, али свако реагује на свој начин. Свака емоционална реакција је у реду. Уколико имате страхове и бриге у вези са здрављем и безбедношћу вас и ваших ближњих, такође је нормално. Свако искакање из животног колосека може да изазове буру осећања. У претходном посту је писано о томе како да се изборимо са емоцијама, а уколико имате посебне дилеме, питања и коментаре, слободно пишите.

Ту смо за вас као што смо били и за време редовне наставе. Хајде да заједно прегурамо и ово време чуда.

Школски психолог, Санела Марковић