Можда је време да кажеш: Крај.

Ко сам ја да ти кажем шта да радиш? Твој живот је само твоја игра престола, епска борба за моћ, неко краљевство маште сакривено иза тешких зидина, у ком владају некакви необични закони и правила.

И тако док два партнера воде вечиту борбу, као добро и зло, далеки у својој различитости, као небо и земља, тече нека прича без краја…

Љубав не знам шта је, али знам шта није здраво за тебе. Ако у твојој вези почиње да одзвања гвоздени звекет мачева и заглушује све остале звукове, онда је време да се тргнеш.

Партнер те стално ниподаштава, истиче твоје мане, убеђује те да мање вредиш и да као таква особа никад нећеш наћи боље, па, ето, паметније је да останеш ту где јеси. У почетку се браниш, недаш на себе, бориш се, немаш зашто да се стидиш себе, али после неког времена спушташ стаклено копље, питаш се да ли си заиста нико и ништа? Почињеш да верујеш у то, не можеш да замислиш живот без тог партнера, иако не можеш да замислиш ни заједничу будућност. Потпуно си у обмани, потпуно без сазнања да вредиш, да можеш све, да заслужујеш срећу.

Кривац си за све? Све лоше у вези сваљује се на твоја плећа. Стално се због нечег извињаваш, стално се правдаш, објашњаваш и покушаваш да изгладиш ствар. Стварно се трудиш да веза успе, опрашташ све, али ето неда се. Потрудићеш се за обоје ако треба, не разумеш у чему је проблем. Имаш посла са манипулатором, који своје „брљотине“ минимизира величањем и измишљањем твојих. Али нећу то да ти кажем , јер се већ осећаш јако лоше и самопоштовање ти је урушено…

Не можеш да причаш са пријатељима о томе, јер знаш шта ће ти рећи, а ти то не желиш да чујеш. Само не крај. Полако губиш све пријатеље, јер те вероватно жели само за себе, јер је сасвим сигурно лакше контролисати изоловану јединку, јер жели да потпуно ослаби твоје снаге и преузме трон. Пристајеш да будеш поданик? Ниси поданик, ти владаш краљевством јер чиниш да веза опстаје упркос свему, ти си победник?

Исцрпљеност, стрес, борба, туга, гнев, безнађе, у вртлогу лоших осећања губиш тло под ногама, збуњује те реалност. Да ли је твој партнер добра особа са пар лоших особина које можеш да „поправиш“ или је лоша особа са пар шармантних потеза који те освајају сваки пут?

Како ти замишљаш љубав? То уопште не личи на ово, чини ми се. Верујеш да може да постане? Схватам. Не смета ти толико ни варање, ни лагање, можеш да пређеш преко свега, шта све људи раде због љубави, жртвоваћеш се, само кад би…

Само још мало, само још ово да пробаш, само да прође ово и само да дође оно, само да схвати и само да је оно што није…

Лоше детињство, недостатак љубави и пажње учинило је да се понаша тако. Осећаш сажаљење. Још више волиш.

Покушаји раскида учинили су љубав још јачом, сећања на лепе тренутке потпуно бришу све лоше, муте реалност. Партнер обећава промену и све је савршено… савршено за нову туру бола, за још један маратон туге, за ко зна коју по реду битку за шта? Нико ту неће изаћи као победник.

Осим ако кажеш: Крај.

школски психолог, Санела Марковић

Оставите одговор

  • Login