Уметност одлагања задовољства

Дете у нама хоће све и хоће одмах. Оно не зна за после, оно се не кроји у складу са околином, нити моралношћу, оно функционише по принципу чистог задовољства.

Треба ли да слушамо дете у себи?

То је питање за милион долара. Мењала бих 10 лакших за ово…. да нисам психолог и да не морам имати одговоре на сва питања, разуме се.

Фројд је говорио о 3 аспекта личности: ид, его и супер его. Его је онај који мири ову двојицу посвађаних и необузданих.

Ид је управо то дете у нама. Ид је нагонска енергија, наше гориво, без ње не иде, не пали. Без њега се не може, са њим је тешко. Ако бисмо се искључиво њиме руководили, вероватно бисмо завршили без школе, без посла, без пријатеља, без партнера, ако већ не у затвору. Све што пожелимо, урадили бисмо. А нису све наше жеље баш тако добре за нас, за друге.

Наши дивни родитељи нас науче да одложимо испуњење жеља. Мама не дође баш истог момента кад беба заплаче. Тата не купи баш одмах сваку играчку коју дете пожели. Слаткиш добијеш тек кад поједеш броколи, а излазак добијеш тек кад научиш за контролни итд … Толеранција фрустрације, напетости.

За срећу се треба стрпети, потрудити, тако живот функционише. Понекад се морамо и сасвим одрећи неких жеља, да бисмо профитирали на дуже стазе. Као она деца из маршмелоу експеримента која су се одрекла једног слаткиша сада, да би добили два слаткиша касније.

Понекад је веће задовољство у ишчекивању жељеног догађаја, него у самом остварењу….

Твој Его прави реда у твом животу, обуздава дете у теби. Не поништава га, не игнорише га. Слуша га, али слуша и оног другог лика: Супер ега. Тај је наша савест, принцип моралности. Он стално виче: Немој ово, немој оно. Стани, чекај, размисли, процени. Досадан неки тип, без сумње. Ипак, прекопотребан. Глас разума, глас родитеља.

Не ваља ни ако само овог слушамо… Нека неуроза ће да нас сачека иза ћошка.

Кључна реч је самоконтрола или знати кад закочити. Рецимо да они са високом самоконтролом имају боље кочнице, а они са ниском имају боље моторе.

Одговор је у балансу, гас, кочница, све у право време. Вештина. Помало и уметност. Ризик уз опрез. Слатко, али не без дозе горчине . Адреналин, али и окситоцин. Ко разуме, тај уме.

Санела Марковић, школски психолог

Оставите одговор

  • Login