Експертска слагалица
Једна од комплекснијих метода која захтева добру припрему и још бољу организацију рада на часу. Најбоље би било издвојити двочас, ако је могуће. Наставник подели ученике у групе. Групе добијају наставне листове које је припремио наставник, а који обрађују одређену подтему и велике листове, затим маркере за писмени приказ подтеме. Сваки ученик треба да добије материјал за читање, након читања и провере схватања подтеме заједнички праве приказ који треба да буде нешто попут мапе ума, прегледно, да извуку битно, уз евентуалне илустрације. Из ових група експерти одлазе у новоформиране групе у којима ће представљати своју подтему. Листови се залепе на зидове учионице, довољно удаљени једни од других. Свака новоформирана група стаје код једног приказа. Експерт за ту подтему објашњава остатку групе, пратећи приказ, одговара на евентуална питања. Група затим прелази на други приказ који ће објаснити други експерт и тако у круг док се свака подтема не пређе. Наставник има минималну улогу, водећи рачуна о организацији, док су ученици у улогама предавача. Метода подиже динамику рада због шетања по учионици и активира буквално сваког појединца. Мало већа бука која се појављује услед истовременог објашњавања може прећи праг толеранције неких наставника. Идеална је за различите поделе, односно теме које се могу поделити на подтеме, тј. мисаоно одвојиве целине.
Пример:
Наставна област: Психички процеси, наставна тема: Механизми одбране (један је описан да би се видело како би требало да изгледа наставни материјал за једну групу).
1. Потискивање-
2. Рационализација –
3. Сублимација–
4.Пројекција–
5. Регресија-
6. Реактивна формација–
7. Негирање-Неприхватање стварности тј. порицање непожељних догађаја. Понекад живот са собом носи огромне стресове, а ако особа није довољно психички стабилна и јака да се са њима суочи и прихвати их, тада долази до негирања. На пример, мајка не може да прихвати смрт своје ћерке и ствара илузију да се то није ни десило (прича о њој као да је још жива, очекује да се појави сваки час, не да да се дира соба и њене ствари…) Други пример негирања су зависници. Они готово по правилу негирају своју болест ( „Нисам ја болестан, могу да оставим кад год хоћу…“) што врло често представља највећи проблем код лечења јер је признање први и неопходан корак терапијског лечења.
Пример приказа описане подтеме:
Санела Марковић, проф. психологије
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.



















