Творац мапа ума је британски психолог Тони Бузан и оне заправо представљају графички приказ једне лекције са циљем да се визуелно и илустративно представе кључни појмови теме и тако олакша њихово памћење. То је један вид активног учења који подједнако активира леву мождану хемисферу( читање, писање, рачунање..) и десну мождану хемисферу (цртање, визуелно памћење, просторна оријентација,…). У настави се ова метода примењује већ неколико година и врло је погодна за понављање и систематизацију градива након једне наставне области. Мапе се могу израђивати индивидуално или групно, а потребно је да се обезбеди неопходан материјал (блок папири, бојице, папири у боји, лепак, маказе…). Ученици по правилу позитивно реагују на овакав начин рада јер их опушта и подстиче креативност, а притом уче и усвајају кључне појмове лекција без муке. Ради још пријатније атмосфере може се пустити и лагана музика.

Пример

Ученици 2-4 и 3-6 упознали су се са овом техником активног учења у оквиру предмета Психологија. На почетку часа укратко им је објашњен појам и функције мапе ума. Подељени су у групе од по троје-четворо и свака група је добила мапу ума о мапи ума, која заправо представља упутство за рад, а истовремено и пример мапе. На полеђини мапе је написана лекција коју треба да представе (гране психологије, методе и технике психолошког истраживања, памћење, облици учења,…). Добили су потребан материјал, имали су могућност да користе свеске, а наставник је обилазио, помагао и подстицао тимски рад и добру организацију унутар групе да би стигли да је заврше до краја часа. Уколико постоји могућност, идеално би било да се уради двочас јер онда би било довољно времена и за презентацију мапа приликом чега би сви ученици поновили све лекције. Мапе се могу оцењивати или се за најбољу могу поделити петице.