Рад на другом. Управљање неким. Контролисање нечијег ума. Вешто довођење нечијег понашања од тачке а до тачке б.

Манипулација обично иде ка себичном циљу- да се извуче корист на штету друге особе. Друга особа обично није свесна да је жртва манипулације.

Зашто људи манипулишу?
Манипулатори нису вични директној асертивној комуникацији, зато користе посредни начин да остваре своје потребе и жеље. Често су убеђени да директна комуникација не би довела до циља, те због тога играју психолошке игре.

Ко су манипулатори?
Манипулатори су обично врло интелигентне особе које размишљају унапред и умеју добро да процене друге људе, као и њихове реакције. Они не умеју да остваре адекватне социјалне односе, иако могу да делују врло прилагођено, чак шармантно и харизматично. Њихово понашање је лажно, намештено, они играју улоге по потреби. Они нису нужно особе без осећања, они могу бити особе које своја осећања стављају у заграду, да им не би сметале да остваре циљ.

Можете ли да препознате манипулацију? Можете, ако упознате врсте.

1.
Застрашивање па олакшање. “Одмах у канцеларију!” Кад дође “Све је у реду, само да попричамо…”- поигравање емоцијама. После овог ролеркостера, особа је подложнија прихватању предлога и захтева. Слично као игра:Добар- лош полицајац.
2.
Друштвена размена. Особа учини другој особи услугу са намером да се касније може позвати на дуг и тражити заузврат услугу. Друга особа осећа притисак и не може да одбије. Овде спада и “куповина људи” поклонима, похвалама, ласкањем итд
3.
Мали захтев па већи тј Ногом у врата. Затражи се мала услуга, па затим, ако се прихвати, затражи се много већа услуга, која је и била крајњи циљ. “Када некоме дате мали прст, он ће хтети целу руку”.
4.
Изигравање жртве” Јадан ја, како ћу ако ми не помогнеш да урадим задатак.” Игра се на алтруизам, на људску потребу за помагањем, али и на осећање моћи које произилази из улоге помагача.
5.
Набацивање кривице. Кривица је моћно осећање помоћу ког се суверено и подмукло влада. Манипулатоту је довољна само једна ваша грешка….и увек ће је вадити као кец из рукава.
6.
Симпатија, завођење. Манипулатор користи свој шарм како би очарао особу до те мере да ова пристаје на било шта, да би и даље била објекат наклоности и жудње.
7.
Инсинуације, увијање истине у шалу, сарказам. Ово је пасивна агресија у комуникацији. “Ти си сјајна другарица, никад ми ниси рекла истину, ко још воли да чује истину.”
8.
Парадокс. Давање противуречних информација “Буди вођа, очитај му лекцију ” Како да буде вођа кад му се наређује?
9.
Замка доследности. “Рекао си да си отворен за нове идеје, значи треба да прихватиш мој предлог”
10.
Емотивно уцењивање. “Ако ме напустиш пашћу у депресију.” Овде се игра на избегавање осећања кривице, игра се на емпатију, на доброту, али и осећање омнипотенције“ Какав велики утицај имам, колико сам битан/на у животу те оособе“.
11.
Ограничавање слободе. “Сад или никад, “Ово ти је последња шанса да се докажеш” ,” Попуст траје још само недељу дана” Притисак услед илузије цурења времена.

И тако даље…и тако ближе.

Када ово прочитате, можда ћете помислити: Па ово готово сви радимо, зар ово нису мање-више уобичајени начини одвијања социјалне интеракције? Свакодневно утичемо једни на друге, покушавамо да остваримо сопствене жеље, да подстакнемо друге да се промене. Да ли то значи да манипулишемо?

Како да разликујете мотивацију од манипулације? Поставите питање: Да ли је циљ особе да вас покрене да урадите нешто што би било добро за вас, нешто што и сами схватате као позитивну промену или је циљ особе да се поигра са вама како бисте потпуно несвесно урадили нешто што та особа жели, а вама није ни од какве користи?

Санела Марковић, психолог